Prije nekoliko godina djelovalo je da je košarka za Višnju Stefanović završeno poglavlje. Danas je ponovo u dresu Budućnosti Bemax. Povratak nakon više od tri godine pauze nije samo sportska vijest o novom pojačanju podgoričkog kluba. To je i priča o tome kako se planovi mijenjaju, a ljubav prema igri može da sačeka pravi trenutak.
Višnja, rođena 12. marta 2001. godine u Kraljevu, vratila se takmičarskoj košarci u septembru 2026, nakon pauze tokom koje je zasnovala porodicu i postala majka dvije djevojčice. Sa 25 godina započela je novo poglavlje tamo gdje je prethodno stala – u Podgorici.
Od Kraljeva do reprezentativnih snova
Odrastala je u sportskoj porodici. Otac Dragan bavio se košarkom i igrao za kraljevačku Slogu, ali Višnja nije odmah krenula njegovim putem. Prije košarke probala je rukomet. Prelomni trenutak dogodio se 2014, kada ju je uspjeh reprezentacije Srbije na Svjetskom prvenstvu motivisao da i sama počne ozbiljnije da trenira.
Iz Kraljeva je stigla do beogradskog Art Basketa, u čijem dresu se afirmisala kao snažna igračica pod košem. Sa tim klubom osvojila je Kup „Milan Ciga Vasojevića“ 2021. godine, a proglašena je i za najkorisniju igračicu završnog turnira. Uz košarkaški talenat, tokom godina pratio ju je i nezvanični epitet jedne od najljepših srpskih košarkašica. Tako ju je, između ostalih, predstavljao Mondo u martu 2021. Njenu sportsku priču, međutim, najbolje potvrđuju trofeji i igre na parketu. Nastupala je za mlađe reprezentativne selekcije Srbije i dobila poziv na pripreme seniorske reprezentacije.
Podgorica je promijenila plan
U aprilu 2022. Budućnost Bemax objavila je njen dolazak iz Art Basketa. Bio je to novi profesionalni izazov i prilika za utakmice u regionalnoj WABA ligi. U sezoni 2022/23, prema zvaničnoj evidenciji tog takmičenja, nastupila je na 17 utakmica uz prosjek od 7,8 poena i 7,1 skoka.
Sa Budućnosti je igrala finale WABA lige, ali je ekipa iz Podgorice ostala bez trofeja. Ranije je razmišljala i o odlasku u Španiju. Umjesto toga, Podgorica je postala grad u kojem je odlučila da gradi život.
U Podgorici danas ima porodicu i svakodnevicu koju poznaje, pa je i povratak u Budućnost bio prirodan izbor.
Pauza koja nije bila posljednja riječ
Na početku naredne sezone povukla se iz profesionalne košarke zbog trudnoće. Poslije rođenja prve, a zatim i druge kćerke, činilo se da se neće vraćati zahtjevnom ritmu utakmica, treninga i putovanja.
Međutim, u ljeto 2026. ponovo je počela da razmišlja o terenu. Tokom pauze održavala je formu u teretani, ali povratak specifičnim košarkaškim pokretima i igri pet na pet bio je novi izazov.
Klub je 10. septembra zvanično potvrdio njen povratak. Ovoga puta u plavo-bijelu svlačionicu ušla je sa drugačijim iskustvom, bez potrebe da unaprijed obeća koliko će drugo poglavlje karijere trajati.
Šta danas znači „povratak u budućnost“?
Upravo je to najvažnije pitanje pred novi susret sa Višnjom Stefanović. Kakva se sportistkinja vraća nakon više od tri godine? Koliko su se promijenili njeni ciljevi? Da li san o velikim utakmicama i trofejima ima isto značenje, ili ga danas posmatra drugačije?
Prve utakmice nakon povratka već su dio njenog novog košarkaškog početka. Najzanimljiviji dio priče, međutim, tek treba da ispriča ona sama: šta je naučila tokom pauze, šta želi da dokaže sebi i zašto je baš Budućnost mjesto na kojem želi da nastavi.
Razgovor sa Višnjom Stefanović
1. Kada ste napravili pauzu, djelovalo je da je profesionalna košarka završeno poglavlje. Šta je presudilo da ipak odlučite da se vratite? Koliko Vam je u toj odluci značila podrška porodice?
Višnja: Iskreno, pre svega toga nisam ni razmišljala o povratku košarci. Posebno nakon druge trudnoće, to mi je delovalo gotovo nezamislivo. Mislila sam da je to jedno završeno poglavlje mog života i da se više neću vraćati profesionalnom sportu.
Međutim, vremenom se u meni ponovo javila želja za košarkom. Sve je nekako došlo spontano. Poželela sam da pokušam, pre svega zbog sebe, da sebi dokažem da je mnogo toga moguće i da ne treba odustajati od snova, bez obzira na to koliko vremena prođe ili koliko se životne okolnosti promene.
Naravno, podrška porodice mi je mnogo značila, jer bez nje bi sve bilo mnogo teže. Na kraju sam odlučila da napravim taj korak i danas sam srećna što sam sebi dala novu šansu. Mislim da je najvažnije upravo to – da nikada ne pomislimo da je kasno za nešto što zaista želimo.
2. Kako je izgledao trenutak kada ste ponovo obukli dres Budućnosti sa brojem 77? Ima li taj broj posebno značenje za Vas?
Višnja: Bio je to lep osećaj, pre svega zato što sam se nakon toliko vremena ponovo našla na terenu u dresu Budućnosti. Prošlo je dosta vremena i mnogo toga se promenilo – i tim, i sastav ekipe, i treneri, ali ono što je ostalo isto jeste moj osećaj za igru i ljubav prema košarci. Shvatila sam da se neke stvari jednostavno ne zaboravljaju, bez obzira na to koliko dugo napravite pauzu.
Što se tiče broja 77, on nema neku posebnu simboliku. Ranije sam nosila broj 7, ali pošto je ovoga puta bio zauzet, odlučila sam se za 77.
3. Šta Vam je nakon više od tri godine pauze bilo najteže da vratite: kondiciju, osjećaj za igru ili takmičarsko samopouzdanje?
Višnja: Mislim da mi je najteže bilo da vratim kondiciju, jer ipak je prošlo više od tri godine bez profesionalnog treninga i utakmica. U međuvremenu sam u dobroj meri uspela da vratim fizičku spremu, kao i osećaj za igru, koji je, na moje zadovoljstvo, i dalje tu.
Ono što mi još uvek nedostaje jeste takmičarsko samopouzdanje. Mislim da je za to potrebno malo više vremena i utakmica, jer smo ih do sada odigrali relativno malo. Verujem da će se i to vratiti kroz igru i sticanje kontinuiteta.
4. Po čemu se danas razlikujete od Višnje koja je napustila parket 2023. godine?
Višnja: Mislim da sam se dosta promenila, pre svega na ličnom planu. U međuvremenu sam postala mama dve devojčice, a to je iskustvo koje te sigurno promeni i učini zrelijom. Danas na mnoge stvari gledam drugačije, imam drugačije prioritete i mislim da sam mnogo strpljivija i smirenija nego ranije.
Kada je košarka u pitanju, možda danas imam i malo drugačiji odnos prema njoj. Ranije sam bila fokusirana isključivo na sportske ciljeve i rezultate, dok danas mnogo više cenim sam proces, svaki trening i priliku da ponovo radim ono što volim. Mislim da sam danas zrelija i kao osoba i kao sportistkinja.
5. Sa Budućnosti ste već igrali finale WABA lige. Koliko Vam znači mogućnost da sada sa istim klubom osvojite regionalni trofej?
Višnja: Iskreno, volela bih da u budućnosti osvojim trofej sa ekipom, pogotovo zato što nam to nije pošlo za rukom kada sam ranije igrala. To mi je svakako jedna od želja i motiva.
Ove sezone je situacija malo drugačija. Ranije smo možda važili za favorite, dok je sada konkurencija dosta jača, a naša ekipa je jedna od najmlađih. Ipak, to ne znači da ćemo odustati ili unapred se predati. Radićemo, trudićemo se da napredujemo iz utakmice u utakmicu i nadam se da možemo da napravimo dobar rezultat, a možda i da se borimo za trofej.
6. Sa Art Basketom osvojili ste Kup Srbije i bili MVP završnog turnira. Koji trenutak iz tog perioda Vam je najdraži?
Višnja: Jedna od najlepših uspomena iz moje košarkaške karijere svakako je osvajanje Kupa Milan Ciga Vasojević sa Megom, kada sam dobila i MVP priznanje.
To mi je posebno drago jer je to bila naša treća zajednička godina. Prethodne dve godine smo mnogo radili, trenirali i gradili ekipu, a onda nam se sav taj trud isplatio. Bili smo mlada ekipa, ali smo uspeli da osvojimo trofej.
Osim samog rezultata i MVP priznanja, najviše pamtim naše zajedništvo, pobede i sve ono što smo prošli zajedno da bismo došli do tog uspeha. Mislim da su mi upravo te uspomene ostale najdraže.
7. Prošli ste mlađe reprezentativne selekcije Srbije i dobili poziv na seniorske pripreme. Postoji li i dalje reprezentativni san?
Višnja: Prošla sam sve mlađe reprezentativne selekcije, ali nažalost nikada nisam stigla do seniorske reprezentacije, što mi je uvek bila velika želja. Bila sam više puta na pripremama i na širem spisku, ali tada je konkurencija bila zaista velika i među igračicama je bilo mnogo vrhunskih košarkašica.
Kada se možda otvorila prilika da se nađem među 12, ja sam već prestala da igram. Trenutno mislim da sam prilično daleko od toga, ali nikad se ne zna. Život je nepredvidiv i naučila sam da nikada ne treba potpuno zatvarati vrata.
8. Nekada ste planirali odlazak u Španiju. Da li danas razmišljate o inostranom angažmanu ili budućnost vidite u Podgorici?
Višnja: Ranije sam možda više razmišljala o odlasku u inostranstvo i nekim novim košarkaškim izazovima, ali danas je situacija ipak drugačija. Imam dve devojčice, ovde živimo, one ovde idu u vrtić i polako odrastaju. Iskreno, trenutno mi odgovara da budemo ovde i da one imaju svoju rutinu i stabilnost.
Naravno, nikad ne bih rekla nikad, ali u ovom trenutku ne razmišljam o odlasku u inostranstvo. Sada mi je važno da pronađem balans između košarke i porodice.
9. Iz Kraljeva ste stigli u Podgoricu, gdje ste izgradili novi život. Koliko danas Crnu Goru doživljavate kao svoj drugi dom?
Višnja: Podgoricu danas doživljavam kao svoj drugi dom. Tu su rođene moje ćerke i ovo je sada njihov grad. Vremenom sam i ja zavolela Podgoricu, navikla se na život ovde i stvorila lepe uspomene. Tako da se danas zaista osećam kao kod kuće i mislim da je Podgorica postala važan deo mog života.
10. Kako ste doživjeli prve dane u Crnoj Gori i kako su Vas prihvatili ljudi, saigračice i navijači Budućnosti? Imate li danas osjećaj da ste postali „naša Višnja“?
Višnja: Iskreno, od prvog dana sam se ovde lepo osećala. Mislim da su me ljudi zaista dobro prihvatili i da sam se vrlo brzo uklopila. Vremenom sam zavolela ovaj grad i stekla mnogo lepih poznanstava i uspomena. Tako da se danas zaista osećam kao kod kuće.
11. Šta Vam se najviše dopada u životu u Podgorici, a šta Vam najviše nedostaje iz Kraljeva?
Višnja: U Podgorici mi se najviše dopada način života, to što je grad taman po meri i što je sve relativno blizu. Volim i to što za kratko vreme mogu da budem i na moru i na planini. A kada je Kraljevo u pitanju, definitivno mi najviše nedostaje porodica, jer ipak tamo su moji najbliži i uvek mi nedostaju.
12. Naš radni naslov je „Povratak u budućnost“. Kako biste voljeli da izgleda naredno poglavlje Vaše košarkaške karijere?
Višnja: Iskreno, ne znam kako bih tačno želela da izgleda taj sledeći naslov, ali bih volela da u njemu bude još mnogo pobeda, lepih trenutaka i uspeha. Najvažnije mi je da uživam u onome što radim, da napredujem i da svaki novi izazov iskoristim na najbolji mogući način. A dokle će me sve to odvesti, videćemo.
Izvori za biografski dio: WABA liga; Meridian Sport, 27. april 2025.; Meridian Sport, 15. septembar 2026.; Vijesti, 10. septembar 2026.; autorski intervju Višnje Stefanović za Rezultat.me
